Geri Švarc, direktor Odseka za medicinu, neurologiju, psihijatriju, psihologiju i hirurgiju i direktor Laboratorije za napredak u svesti i zdravlju Univerziteta u Arizoni; bivši direktor Univerzitetske laboratorije za ljudske energetske sisteme; doktorat na Univerzitetu Harvard 1971; docent psihologije na Harvardu do 1976; profesor psihologije i psihijatrije na Univerzitetu Jejl i direktor Centra za psihofiziologiju na Jejlu; ko-direktor Klinike za bihevioralnu medicinu na Jejlu;

Univerzitetska laboratorija za ljudske energetske sisteme je sprovela seriju pažljivo osmišljenih, kontrolisanih naučnih eksperimenata sa dr Perlom i drugim praktičarima Rekonektivnog isceljivanja da bi se utvrdilo da li je Rekonektivna energija nešto stvarno i merljivo u laboratoriji. Dr Perl i nekoliko njegovih učenika su delovali kao pošiljaoci dok su volonteri poslužili kao primaoci u studijama.

Prvi test je pokazao da subjekti sa povezom preko očiju mogu da detektuju energiju do 96 posto vremena. Drugi je pokazao da energija funkcioniše kao elektromagnetni signal. Treći je pokazao da se pošiljaočev srčani talas, meren elektrokardiogramom (EKG) utisnuo unutar moždanog talasa prijemnika, koji je bio meren elektroencefalogramom (EEG). Najznačajnije u ovom trećom eksperimentu je to da bez obzira da li je prijemnik bio svestan energije ili ne, stanja mozga su reagovala potpuno isto, tako da mozak nekako nesvesno detektuje i prima energiju bez potrebe za razmišljanjem, verom, nadom ili uverenjem.

Zaključak ovih eksperimenata je bio da je energija zaista stvarna, uočljiva, merljiva — “i prilično izuzetna”.

Geri Švarc, direktor Odseka za medicinu, neurologiju, psihijatriju, psihologiju i hirurgiju i direktor Laboratorije za napredak u svesti i zdravlju Univerziteta u Arizoni.

Bivši direktor Univerzitetske laboratorije za ljudske energetske sisteme; doktorat na Univerzitetu Harvard 1971.

Docent psihologije na Harvardu do 1976; profesor psihologije i psihijatrije na Univerzitetu Jejl i direktor Centra za psihofiziologiju na Jejlu; ko-direktor Klinike za bihevioralnu medicinu na Jejlu;

Dr Švarc i njegove kolege su sprovele svoje studije “osnovnog energetskog isceljivanja” u laboratoriji dr. Švarca na Univerzitetu u Arizoni. Ove studije su merile sposobnosti ljudi da osećaju, prenose i primaju svetlost i druge elektromagnetne frekvencije pre i posle pohađanja seminara.

Ono do čega su došli bilo je dramatično.

Od 100 ljudi koji su učestvovali u istraživanju, svi su sa seminara Rekonektivnog isceljivanja izašli sa trajno proširenom i novom elektromagnetnom sposobnošću, bez obzira na to da li su došli bez ikakvog prethodnog znanja o isceljivanju ili su bili učitelji različitih starih ili novih danas poznatih tehnika energetskog isceljivanja.

Geri Švarc, direktor Odseka za medicinu, neurologiju, psihijatriju, psihologiju i hirurgiju i direktor Laboratorije za napredak u svesti i zdravlju Univerziteta u Arizoni; bivši direktor Univerzitetske laboratorije za ljudske energetske sisteme; doktorat na Univerzitetu Harvard 1971; docent psihologije na Harvardu do 1976; profesor psihologije i psihijatrije na Univerzitetu Jejl i direktor Centra za psihofiziologiju na Jejlu; ko-direktor Klinike za bihevioralnu medicinu na Jejlu;

En Linda Boldvin, profesor fiziologije i psihologije na Univerzitetu u Arizoni, diplomirala je fiziku na Univerzitetu u Bristolu, UK, magistrirala fiziku zračenja na Univerzitetu u Londonu, UK i doktorirala fiziologiju na Imperijal koledžu Univerziteta u Londonu;

Studija je imala za cilj da utvrdi da li bi jedna 10-minutna sesija Rekonektivnog isceljivanja mogla da poveća opseg pokreta i podizanje ruku kod ljudi sa medicinski dijagnostifikovanim „smrznutim ramenom“ ili drugim stanjima koja ograničavaju opseg pokreta.
Ovo je mereno u odnosu na kontrolnu grupu i fizikalnu terapiju, kao i u odnosu na druge.

Studija je pokazala da je 10-minutna sesija Rekonektivnog isceljivanja značajno poboljšala opseg pokreta za prosečno 26 stepeni kod ljudi sa ograničenom pokretljivošću ramena. Stepen poboljšanja bio je znatno veći od onog koji je proizvela fizikalna terapija. Rekonektivno isceljivanje je takođe značajno smanjilo bol koji su prijavili učesnici pošto su povratili sposobnost da podignu ruke.

Konstantin Korotkov, zamenik direktora Sankt Peterburškog saveznog istraživačkog instituta za fizičku kulturu; profesor računarskih nauka i biofizike na Sankt Peterburškom saveznom univerzitetu za informacione tehnologije, mehaniku i optiku; profesor istraživanja na Sankt Peterburškoj akademiji za fizičku kulturu; predsednik Međunarodne unije za medicinsku i primenjenu bioelektrografiju; član uredničkog odbora Žurnala za alternativnu i komplementarnu medicinu i Žurnala za nauku o ishodima lečenja.

Studija je dizajnirana da registruje promene koje se dešavaju kod ljudi koji prime Rekonektivno isceljivanje.

U junu 2010, dva instruktora Rekonektivnog isceljivanja su isceljivala petoricu dobrovoljaca. Emisije energije sa vrhova prstiju volontera su uhvaćene i izmerene Korotkovljevom elektrofonskom kamerom za snimanje (EPC), pre i posle tretmana.

Ova studija je sprovedena u Međunarodnom društvu za proučavanje suptilnih energija i energetske medicine (ISSSEEM) i predmet je članka objavljenog u akreditovanom istraživačkom časopisu.

Porast energije zabeležilo je svih pet osoba, a posebno troje, pokazujući značajne promene.

Merenja su takođe pokazala smanjenje “entropije”, konotirajući značajnu harmonizaciju stanja pacijenata.

Konstantin Korotkov, zamenik direktora Sankt Peterburškog saveznog istraživačkog instituta za fizičku kulturu.

Profesor računarskih nauka i biofizike na Sankt Peterburškom saveznom univerzitetu za informacione tehnologije, mehaniku i optiku; profesor istraživanja na Sankt Peterburškoj akademiji za fizičku kulturu; predsednik Međunarodne unije za medicinsku i primenjenu bioelektrografiju.

Član uredničkog odbora Žurnala za alternativnu i komplementarnu medicinu i Žurnala za nauku o ishodima lečenja.

Rekonektivnom isceljivanju je podučavana grupa lekara, istraživača, terapeuta i olimpijskih sportista u Rusiji. Dizajn studije je omogućio ispitanicima samo šest sati podučavanja i interakcije sa frekvencijama Rekonektivnog isceljivanja tokom dva dana. Svaki od učesnika je izmeren pre, tokom i nakon eksperimenta sa različitim metodologijama testiranja, uključujući i upotrebu EPC uređaja koji meri bioenergetska polja oko tela osobe.

Dr Korotkov je rekao da su “rezultati bili veoma, veoma snažni i veoma, veoma drugačiji” od svega što je video u svojim opsežnim bioenergetskim istraživanjima.

Efekti Rekonektivnog isceljivanja na sportiste i nivoe njihove energije bili su „veoma značajni“, prema Korotkovu.

Svaki od sportista i ispitanika su doživeli značajno povećanje nivoa energije, sa prosečnim povećanjem od 22% ili više. Sportisti su izjavili da su mogli jasno da osete frekvencije i prednosti koje su doživljavali u svojim telima. Jedan sportista sa slomljenom nogom, povredom starom 4 dana, koji je veoma teško hodao, nosio gips na nozi i bio na štakama, mogao je – posle prvog dana dvodnevnog eksperimenta – da ustane sa stola i da samostalno hoda praktično bez bolova.

Njegov doktor, koji je bio prisutan tokom eksperimenta, ponovo je napravio rendgenski snimak sportiste sledećeg dana i bio je zapanjen videvši da je ozbiljan prelom kosti na neki način sada postao lagano uganuće i nije mogao da pronađe nikakve dokaze o prvobitnom prelomu koji se video na njegovom originalnom rendgenskom snimku.

Konstantin Korotkov, zamenik direktora Sankt Peterburškog saveznog istraživačkog instituta za fizičku kulturu. Profesor računarskih nauka i biofizike na Sankt Peterburškom saveznom univerzitetu za informacione tehnologije, mehaniku i optiku; profesor istraživanja na Sankt Peterburškoj akademiji za fizičku kulturu; predsednik Međunarodne unije za medicinsku i primenjenu bioelektrografiju. Član uredničkog odbora Žurnala za alternativnu i komplementarnu medicinu i Žurnala za nauku o ishodima lečenja.

Sprovedeno je dvostruko slepo testiranje na ruskim olimpijcima i sportistima svetske klase, na ukupno 40 ljudi. Sportisti su mereni pre i posle primene Rekonektivnog iscejivanja. Mereni su im puls, srčani ritam, rezerve energije, brzina oporavka i parametri krvi tokom niza studija.

Rezultati su pokazali da je ubrzo kod svih učesnika došlo do naglog pozitivnog efekta. Kod polovine onih koji su primili sesiju Rekonektivnog isceljivanja energetski parametri su se značajno povećali a deset dana kasnije njihovo poboljšanje je postalo još statistički značajnije. Dalja istraživanja su pokazala smanjenje krvnog pritiska, povećanje metaboličke, imunološke, antitoksične i antioksidativne aktivnosti u telu, poboljšanu kardiovaskularnu funkciju i poboljšanja u DNK.

Dr Korotkov je rekao:

“Ovo označava dugotrajan efekat Rekonektivnog isceljivanja i njegov značaj za dobrobit i pripremu sportista.”

Geri Švarc, direktor Odseka za medicinu, neurologiju, psihijatriju, psihologiju i hirurgiju i direktor Laboratorije za napredak u svesti i zdravlju Univerziteta u Arizoni; bivši direktor Univerzitetske laboratorije za ljudske energetske sisteme; doktorat na Univerzitetu Harvard 1971; docent psihologije na Harvardu do 1976; profesor psihologije i psihijatrije na Univerzitetu Jejl i direktor Centra za psihofiziologiju na Jejlu; ko-direktor Klinike za bihevioralnu medicinu na Jejlu;

En Linda Boldvin, profesor fiziologije i psihologije na Univerzitetu u Arizoni, diplomirala je fiziku na Univerzitetu u Bristolu, UK, magistrirala fiziku zračenja na Univerzitetu u Londonu, UK i doktorirala fiziologiju na Imperijal koledžu Univerziteta u Londonu;

Koristeći uređaj za lasersku perfuziju, studija je imala za cilj da napravi uvid u broj otkucaja srca i varijabilnost srčanog rada kod praktičara Rekonektivnog isceljivanja, upoređujući ih sa prethodnim studijama gde su merenja vršena na ljudima u meditaciji, Či Gong velemajstorima, Reiki majstorima i majstorima borilačkih veština.

Tokom sesija, i praktičari Rekonektivnog isceljivanja i njihovi subjekti prelaze u dramatično pojačana isceljujuća stanja. Praktičar doživljava stanje u kome se javlja izražena i značajna moždana i srčana aktivnost. Ovo stanje, tzv. „emocionalno mirovanje“ povezuje se sa ekstremnom svesnošću, osećajem mira, povezanošću sa univerzalnim energetskim poljem i sposobnošću opažanja na uzvišenim nivoima.

Ovo daleko prevazilazi bilo koje stanje koje se obično viđa pri modalitetima energetskog isceljivanja. To je u stvari sasvim drugačije stanje nego ono koje je viđeno u jogi, meditaciji, Reikiju ili bilo kom energetskom isceljivanju. Ovo potkrepljuje jasan dokaz da je Rekonektivno isceljivanje nešto novo i drugačije od onoga što je do sada bilo na planeti.

Geri Švarc, direktor Odseka za medicinu, neurologiju, psihijatriju, psihologiju i hirurgiju i direktor Laboratorije za napredak u svesti i zdravlju Univerziteta u Arizoni;

Bivši direktor Univerzitetske laboratorije za ljudske energetske sisteme; doktorat na Univerzitetu Harvard 1971;

Docent psihologije na Harvardu do 1976; profesor psihologije i psihijatrije na Univerzitetu Jejl i direktor Centra za psihofiziologiju na Jejlu; ko-direktor Klinike za bihevioralnu medicinu na Jejlu;

Ova studija je imala za cilj da ispita šta se dešava kada se Rekonektivno isceljivanje primeni na biljke. Biljni listovi su odabrani i usklađeni po veličini i konzistenciji.

Poznato je da kada se listovi odvoje od svog izvora života (stabljike ili debla), oni umiru.

Kada su listovi u ovom procesu odumiranja, oni zapravo krvare – ne krv ili tečnost — nego svetlost. Svetlost napušta organizme dok umiru.

U svakom eksperimentu, kontrolni list u paru je ostavljen da prirodno umre. Drugi podudarni list je bio podvrgnut jednom od nekoliko modaliteta isceljivanja.

List koji je prirodno odumirao je uvenuo za sedam do deset dana. Drugi list na koji je primenjena energija je opstao otprilike 90 dana – osam do deset puta duže nakon primanja Reikija, Či Gonga ili Rekonektivnog isceljivanja. Ali evo interesantne razlike: sa Reikijem, oporavak lista je počeo brzo, a zatim se rasplinuo; sa Či Gongom je počeo sporije, ali je trajao duže. Međutim, kada je primenjeno Rekonektivno isceljivanje, počeo je brže i trajao MNOGO duže pomažući da se listovi održe živima čak 90 dana.

Glen Rajn, direktor Laboratorije za istraživanje kvantne biologije, Njujork; viši rukovodeći naučnik/direktor u Este Loder; naučnik istraživač medicinskog centra na Univerzitetu Stenford; docent u bolnici Maunt Sinaj;

Studija je osmišljena da utvrdi kakav je uticaj imalo Rekonektivno isceljivanje na ljudsku DNK. U eksperimentu, ljudska DNK je bila “šokirana” toplotom ili strujom. Znalo se da se DNK pri šoku odmotava. Ako joj se dozvoli da se samostalno oporavi, ona će se premotavati unazad tokom određenog vremenskog perioda, uzimajući svetlost dok se mota. Koristeći spektrofotometar, Rajn je tokom oporavka izložio DNK različitim modalitetima isceljivanja: Reikiju, Johreiu, Đin Šinu i Rekonektivnom isceljivanju.

Sa Reikijem, Johreiom i Đin Šinom, DNK se premotavala sporije od utvrđene norme. Sa Rekonektivnim isceljivanjem, premotavala se BRŽE.

Štaviše, samo na DNK koja je izložena Rekonektivnom isceljivanju bilo je dokaza da je ovaj oblik isceljivanja zapravo ispravio defekte koji su inherentni ili su već postojali u DNK. Ovo potvrđuje da je Rekonektivno isceljivanje drugačije i da ima direktan uticaj na stanje DNK kod ljudskih bića.

Dr Tiler je profesor emeritus na Univerzitetu Stenford, autor osam knjiga, 250 naučnih radova i jedan od naučnika iz poznatog dokumentarnog filma “What the bleep do we know?”

Studija je posmatrala kako se fizička svojstva sobe ili prostorije menjaju kao rezultat ulaska isceljujućih frekvencija u taj prostor. Studije su sprovedene i ponovljene na seminarima Rekonektivnog isceljivanja u Sedoni u Arizoni 2006, Los Anđelesu 2007, Los Anđelesu 2008. i Los Anđelesu 2009. Koristeći sopstvenu i naprednu opremu, dr Tiler je izmerio promenu u energiji unutar prostorije pre, tokom i posle seminara gde su se ljudi zapravo bavili Rekonektivnim isceljivanjem.

Došlo je do dramatičnog povećanja viška slobodne termodinamičke energije u prostoriji. Upoređujući promenu sa onim što bi se očitavalo da je to bilo jednostavno merenje energije, temperatura u sobi bi se povećala za 300 stepeni Celzijusa (572 stepena Farenhajta). Ali, sa Rekonektivnim isceljivanjem, dok stvarna sobna temperatura ostaje ista, količina energije, svetlosti i informacija koje pune prostor se menjaju – upravo ono što je Tiler mogao da izmeri. Tiler izveštava da njegovi podaci pokazuju da entropija opada tokom Rekonektivnog isceljivanja, dozvoljavajući koherentnosti da prevlada.

Entropija je prirodno stanje propadanja i opadanja kada se sve stvari ne drže zajedno silom, naporom, pažnjom i fokusom. Entropija izaziva starenje, haos, raspadanje i bolesti. Kad entropija opada (kad je entropija negativna), prisutna je veća koherentnost ili red. Tako koherentnost prevladava, a ravnoteža se zatim unosi u telo, pomažući mu da se obnovi i podmladi.

“Podaci koje smo prikupili su bili prilično izvanredni. Pre svega, otkrili smo da kada smo počeli da nadgledamo prostor, što je bilo oko pet sati pre nego što je iko – bilo ko od Erikove ekipe, ili sam Erik, ili iscelitelji – uopšte kročio u prostoriju, da smo izmerili stanje simetrije većeg gabarita nego u uobičajenim uslovima. To je već bio uslovljen prostor.

Dakle, nešto se dogodilo pre nego što su se ljudi uopšte okupili. Taj prostor je već bio podešen, što je olakšalo rad isceliteljima. Kako smo nastavili da nadgledamo taj prostor, dva dana kasnije smo otkrili da je povećanje ovog efektivnog energetskog sadržaja bilo ogromno! Taj energetski skok predstavlja ono što običnim ljudskim bićima dopušta da uđu u prostoriju i kasnije izađu sa sposobnošću isceljivanja drugih i sebe, bez obzira na njihovo poreklo i obrazovanje.

Frekvencije Rekonektivnog isceljivanja dovode isceljenje izvan onoga što je klasično bilo poznato kao energetsko isceljivanje u širi spektar energije, svetlosti i informacija.

Postoje mnoge energije koje su uključene u svetlost. Postoji, naravno, elektromagnetna svetlost, za koju svi znaju. Najgrublji nivo ljudskog tela je sav elektromagnetna energija. Dakle, svetlost se može koristiti na način na koji se koristi u energetskoj medicini, posebno na akupunkturnim tačkama, da bi se sistemski obezbedilo isceljenje u telu.

Ili se može ići na viši nivo… Magnetoelektrična energija. Ona takođe ima aspekt svetlosti. I na svim ovim nivoima u višim dimenzijama postoji svetlost koja je komunikator između aspekata supstance na tom nivou postojanja.

Dakle, kada Erik govori o Rekonektivnom isceljivanju, onda se zaista dešava to da mnoge vrste energije i svetlosti teku kroz iscelitelja u onog koji prima isceljenje. Drugim rečima, ono o čemu govorimo prevazilazi ono što je klasično bilo poznato kao energetsko isceljivanje u širi spektar energije, svetlosti i informacija.

Sada smo takođe razvili instrument koji može da pristupi ovim nivoima realnosti u višim dimenzijama. To je samo početak, ali barem onaj u kome možemo da imamo očitavanje. To je veoma važno da bismo mogli da počnemo da pratimo prostor u kome iscelitelji rade i opišemo nivo efikasnosti onoga što rade na energetskom nivou, u terminima kvantitativnog merenja tog određenog prostora.”

Konstantin Korotkov, zamenik direktora Sankt Peterburškog saveznog istraživačkog instituta za fizičku kulturu.

Profesor računarskih nauka i biofizike na Sankt Peterburškom saveznom univerzitetu za informacione tehnologije, mehaniku i optiku; profesor istraživanja na Sankt Peterburškoj akademiji za fizičku kulturu.

Predsednik Međunarodne unije za medicinsku i primenjenu bioelektrografiju; član uredničkog odbora Žurnala za alternativnu i komplementarnu medicinu i Žurnala za nauku o ishodima lečenja;

Da bi procenio energetske karakteristike prostora tokom isceljivanja i duhovne prakse, Korotkov koristi tehnologiju elektrofonskog snimanja (EPC kameru), takođe poznatu i kao vizuelizacija ispuštanja gasa (EPC/GDV). EPC/GDV kvantifikuje promene u energetskom polju ljudi. Tokom radionice Rekonektivnog isceljivanja 2008. u Los Anđelesu, Korotkov je merio reakciju na ljudske emocije, posebno na emocionalni odgovor grupe ljudi na radionici.

“Jasno je da su efekti radionica Rekonektivnog isceljivanja snažni i merljivi. Rezultati definitivno govore o podešavanju ambijentalnih uslova prostora za radionicu. Promene u energetskim poljima i čakrama učesnika pre i posle radionice demonstrira snažan pozitivan efekat ovog procesa na psiho-emocionalno stanje angažovanih ljudi.”

Bilo je značajnih povećanja merenih vrednosti tokom demonstriranja ili sprovođenja isceljivanja u prostoriji. Intenzitet i veličina polja su se povećavali kako je dan odmicao. Ovi na terenu izmereni i dokumentovani efekti (nazvani „efekti koherentnosti”) su značajni i javljaju se tokom izvođenja nastave na seminaru.

Ovi efekti koherentnosti su najdramatičniji i najmoćniji kada se na seminaru predstavlja novi koncept ili vežba, i dokumentovani su dramatičnim skokovima na krivulji grafikona, kako u intenzitetu tako i u veličini polja prostorije u kojoj se održava seminar.

Ti elektromagnetni efekti mogu biti kanali koji polaznicima omogućavaju sticanje ove nove sposobnosti i postanu majstori praktičari u samo jednom kratakom seminarskom vikendu. Pored toga, istraživanje dr Korotkova sugeriše da je vrlo verovatno da će jednostavno sedeći u samoj prostoriji za seminare polaznici dobiti pozitivne efekte na zdravlje. Zapravo, mnogi polaznici seminara izvestili su o fizičkim i drugim isceljenjima dok su samo boravili u prostoriji u kojoj se odvijao seminar.

Geri Švarc, direktor Odseka za medicinu, neurologiju, psihijatriju, psihologiju i hirurgiju i direktor Laboratorije za napredak u svesti i zdravlju Univerziteta u Arizoni; bivši direktor Univerzitetske laboratorije za ljudske energetske sisteme; doktorat na Univerzitetu Harvard 1971; docent psihologije na Harvardu do 1976; profesor psihologije i psihijatrije na Univerzitetu Jejl i direktor Centra za psihofiziologiju na Jejlu; ko-direktor Klinike za bihevioralnu medicinu na Jejlu; En Linda Boldvin, profesor fiziologije i psihologije na Univerzitetu u Arizoni, diplomirala je fiziku na Univerzitetu u Bristolu, UK, magistrirala fiziku zračenja na Univerzitetu u Londonu, UK i doktorirala fiziologiju na Imperijal koledžu Univerziteta u Londonu;

Testirana je efikasnost dva oblika energetskog isceljivanja, Rekonektivnog isceljivanja (RI) i Reikija, koji uključuju lagan ili nikakav dodir, u poređenju sa fizikalnom terapijom (FT) za povećanje ograničenog opsega pokreta (OP) podizanja ruke u ravni skapula. Učesnici su raspoređeni u jednu od 5 grupa: FT, Reiki, RI, lažan tretman ili bez tretmana. Osim onih bez tretmana, učesnici nisu bili obavešteni kako su grupisani. Opseg pokreta, bol koji su sami prijavili i varijabilnost srčane frekvencije (VSF) procenjeni su pre i posle 10-minutne sesije. U proseku, za FT, Reiki, RI, lažan tretman, odnosno bez tretmana, OP se povećao, a intenzitet bola je smanjen. Fizikalna terapija, Reiki i RI su bili efikasniji od lažnog tretmana za povećanje OP.

Ova studija je pokazala da je 10-minutna sesija RI ili Reikija bila podjednako efikasna kao i FT u poboljšanju OP kod ljudi sa ograničenom pokretljivošću ramena; zapravo, RI, ali ne i Reiki, je bio znatno efikasniji od FT kada se izvodi u ovako kratkom vremenskom periodu. Ovi rezultati se ne mogu objasniti placebo efektom jer lažni tretman nije značajno poboljšao OP.

S druge strane, iako su FT, RI i Reiki značajno smanjili jačinu bolova koje su prijavili učesnici u poređenju sa onima bez tretmana, lažni tretman je bio podjednako efikasan kao i 3 modaliteta isceljivanja. Smanjenje bola koje doživljavaju učesnici, osim onih u grupi bez tretmana, može se pripisati placebo efektu.

Ova pilot studija je dokaz koncepta da je upotreba RI ili Reikija jednako efikasna kao i manuelna manipulacija FT u poboljšanju OP kod pacijenata sa bolnim „smrznutim ramenom” kada se procenjuje odmah nakon 10-minutnog tretmana. Rezultati sugerišu da bi bilo korisno da fizioterapeuti budu obučeni za RI ili Reiki, kao i za FT, kako bi mogli da smanje potrebu za manuelnom manipulacijom na pacijentima, barem u slučajevima „smrznutog ramena”.

Konstantin Korotkov, zamenik direktora Sankt Peterburškog saveznog istraživačkog instituta za fizičku kulturu; profesor računarskih nauka i biofizike na Sankt Peterburškom saveznom univerzitetu za informacione tehnologije, mehaniku i optiku; profesor istraživanja na Sankt Peterburškoj akademiji za fizičku kulturu; predsednik Međunarodne unije za medicinsku i primenjenu bioelektrografiju; član uredničkog odbora Žurnala za alternativnu i komplementarnu medicinu i Žurnala za nauku o ishodima lečenja;

Tokom radionice na kojoj se demonstrira Elektrofotonsko snimanje zasnovano na tehnici vizuelizacije ispuštanja gasa (EPC/GDV), sprovedena je serija eksperimenata sa korišćenjem Rekonektivnog isceljivanja, gde je namera grupe bila usmerena na delovanje na energiju bočice sa vodom i inovativnu upotrebu didžeridua za zvučnu terapiju.

Opširnije

EPC/GDV tehnike pokazuju efekte isceljivanja i aktivnosti grupne namere. Pored toga, energetska aktivnost ambijenta radne prostorije je praćena tokom različitih perioda, korišćenjem novog antenskog uređaja koji je dodat sistemu kamera za elektrofotonsko snimanje/vizualizaciju ispuštanja gasa. Primećene su zanimljive varijacije u energiji ambijenta u različitim periodima i tokom različitih radnih aktivnosti.

U psihologiji, neuronaukama i studijama mašinskog učenja su razvijene različite instrumentalne metode za posmatranje ljudskih emocija. Ove metode su uglavnom usmerene na otkrivanje individualnih, ličnih emocija. Fokus ove studije je razvoj instrumentalnih metoda za daljinsko otkrivanje ljudskih emocija, kako individualnih tako i kolektivnih. U sistem kamera za elektrofotonsku sliku/vizuelizaciju ispuštanja gasa (EPC/GDV) dodat je novi antenski uređaj. Istražuju se primeri podataka od rituala blagoslovljavanja vode, obuke na radionici isceljivanja, muzičkog nastupa, geofizičkih merenja tokom pomračenja Sunca i šamanske ceremonije. Ove preliminarne indikacije pokazuju potencijal za mapiranje efekata ljudskih emocija. Predlažemo međunarodni kolaborativni projekat za Bazu podataka geoaktivnih zona: izradu mapa energetskih parametara za sakralne subjekte i programa za proučavanje njihovog uticaja na psiho-fiziološko stanje čoveka, u odnosu kako na ekološku situaciju, tako i na zdravlje i psiho-tipove ljudi.

Na subjektu sa oslabljenim donjim udovima koji nije mogao da hoda 6 meseci pre ove studije, merene su promene u energetskom stanju tela tokom tri sesije Rekonektivnog isceljivanja AMI uređajem (Aparat za identifikaciju meridijana).

Pre pokušaja isceljivanja, detektovani su značajni nedostaci Či-energije i neravnoteža levo/desno u donjem delu tela subjekta, što sugeriše stanje u kome se Či značajno pomerio u gornji deo tela (+23%) te je posledično Či u donjem delu tela bio iscrpljen.

Slične gornje/donje neravnoteže su detektovane u funkciji autonomnog nervnog sistema i zaštitnoj funkciji tela, što ukazuje da je njihov nivo aktivnosti u donjem delu tela značajno smanjen.

Kako su sesije isceljivanja napredovale, korigovani su nedostaci Či-energije i neravnoteže levo/desno u donjem delu tela i obnovljena je normalna ravnoteža distribucije Či-energije u meridijanskom sistemu subjekta. Čini se da je ovo obnavljanje ravnoteže Či-energije ostvareno preraspodelom sopstvene Či-energije subjekta. Istovremeno su sa ovom dopunom Či-ja takođe povećani i nivoi aktivnosti funkcije autonomnog nervnog sistema kao i zaštitne funkcije u donjem delu tela subjekta. Ovi rezultati snažno sugerišu da se funkcionalna revitalizacija u telu subjekta dogodila posebno u donjem delu tela kao rezultat isceljivanja. Studija podržava mogućnost podešavanja Či-energije pri takozvanom energetskom isceljivanju bez dodira, uprkos odsustvu fizičke interakcije između subjekta i iscelitelja.

Koje uticaje ova i druga istraživanja energije imaju na naučnu i medicinsku zajednicu? Tradicionalna nauka i medicina ne mogu više da prilaze zdravlju i isceljivanju na isti način. Nova naučna istraživanja dr Tilera, dr Švarca i dr Korotkova, kao i ono što je dokumentovano u najprodavanijoj knjizi dr Perla »Rekonekcija: iscelite sebe, iscelite druge«, popločali su put priznavanju moćnih učinaka koje energija, svetlost i informacije mogu da imaju na ljude. Ta vrsta istraživanja je doprinos čovečanstvu koje napreduje ka sledećoj etapi evolucije.

Jeste li primetili u kojoj se meri menjamo i mi i svet oko nas? Svake godine se ostvaruje neverovatan napredak u tehnologiji, medicini i našem načinu shvatanja sveta i prirode. Čovečanstvo kao celina strahovito napreduje. Pogledajte samo sve promene koje su se dogodile u našoj svesti tokom proteklih 20 godina!

“Duhovnost” se sasvim odomaćila kao reč. Svi smo bili u prilici da čujemo ili pročitamo o koristima alternativne medicine i holističkih praksi. Iskustva bliska smrti, zagrobni život, anđeli, čuda i sinhronicitet postale su popularne teme na filmu i televiziji. Knjige za samopomoć zasnovane na duhovnosti redovno su u vrhu lista najprodavanijih izdanja. Ljudi žele da uspostave odnos sa onim delom našeg univerzuma koji prevazilazi domen fizičkog.

Nalazimo se u središtu jednog ohrabrujućeg, novog pomaka na planeti, pomaka koji nam omogućava da dosegnemo neverovatne nove frekvencije isceljivanja i evolucije.

Ove zapanjujuće frekvencije – zvane »frekvencije Rekonektivnog isceljivanja« – prvi je otkrio i primenio dr Erik Perl, izuzetno uspešan lekar iz Los Anđelesa. Ova su se isceljenja prvi put manifestovala preko njega, jednoga dana, kada su, nakon 12 godina profesionalne prakse, njegovi pacijenti počeli da izveštavaju o čudesnim ozdravljenjima od urođenih anomalija, sindroma hroničnog umora, artritisa i mnogih drugih bolesti.

Ove frekvencije su bile istraživane i potvrđene od strane vrhunskih lekara i istraživača sa područja medicine širom sveta, koji su pokušali da objasne njihovu snagu, poreklo i funkciju.

Doktori Geri Švarc, Viliam Tiler i Konstantin Korotkov, poznati i renomirani naučnici, sproveli su istraživačke programe ovih frekvencija.

Drugi naučnici pretpostavljaju da su ove frekvencije sada po prvi put na našoj planeti i da imaju potencijal da nam pomognu u eliminisanju bolesti na svim nivoima. Postoje izveštaji da spomenute frekvencije omogućavaju ozdravljenje u slučajevima raka, bolesti vezanih za AIDS, cerebralne paralize, depresije, bolesti zavisnosti, artritisa – spomenimo samo neke od njih. Čini se da ove frekvencije deluju na svim nivoima, fiziološkom i psihološkom, te da utiču na naše ćelije i DNK, da bi dovele do fizičkog i mentalnog isceljenja.

Dr Perl objašnjava da nam frekvencije omogućavaju isceljivanje na višim nivoima od svega onoga što smo dosad mogli iskusiti. On podučava da se isceljenje ne sastoji samo u uklanjanju simptoma, bolesti, bola, slabosti i drugih smetnji u normalnom funkcionisanju, već upravo u dovođenju osobe u ravnotežu i stanje celovitosti na svim nivoima. U osnovi, to je istinsko isceljenje. Štaviše, izgleda da svako na našeoj planeti u svom “hardveru” nosi mogućnost primanja tih frekvencija i rada sa njima, da bi omogućio isceljenje kod sebe i drugih – kada jednom dođe u dodir sa tim frekvencijama.